NAPOMENA: OVO SLUŽI ČISTO U INFORMATIVNE SVRHE !!!
Dakle cardsharing (u daljnem tekstu cs) nam služi za gledanje kodiranih kanala piratskim putem.
Za ostvarivanje mogućnosti CS-a potreban vam je neki receiver sa LAN priključkom i za kojega su dostupni emulatori koji omogućavaju cs.
Naravno ako želimo deliti kartice van svoje lokalne mreže potrebna nam je neka internet konekcija.
Poželjno je imati DSL sa što manjim vremenom odziva ili-ti pingom.
Dakle cs nam služi za gledanje kodiranih kanala piratskim putem, a ti isti kanali ne moraju biti dostupni putem emulatora.
A popularan je zato što je danas sve teže i teže hakovati neki moderni sastav kodiranja da bi bio public i dostupan na emulatoru.
U cs-u se dele originalne kartice na principu ja tebi, ti meni itd...
Dakle to znači kao da imate tu karticu koju dobivate od vašeg peera (servera, nazovimo to udaljeni "prijatelj" sa kojim ste vezani preko cs-a) u vašem slotu čitača kartica.
Svaki kodirani kanal simultano sa slikom i zvukom šalje jedan jako složeni niz elemenata koji nazivamo ECM.
Kada se dekodira taj ECM mi dobijemo sliku.
Dakle taj ECM se putem internet veze pošalje vašem peeru i on dolazi do njegove kartice, ta kartica zatim stvara CW (CW0 i CW1) koji se vraća natrag do našeg risivera i na ekranu nam se pojavljuje slika i zvuk.
Ta izmena se događa otprilike svakih 8 sekundi.
Potreban je risiver (poželjno sa linuxom), mora imati LAN port (konekcija na internet), neki tip stalne konekcije na internet (DSL npr) ja ću se u daljnjem tekstu opisati tipove cs-a koji su dostupni na linuxu (na receiverima sa linuxom, i naravno računarima -LINUX, a i win) mogući su i drugi tipovi cs-a, na primer kod yumatu vezivanje na centralni server i sa njega se dobija cw, ili na primer weather forecast modul kod digitalworlda, ali to nije to, iako je i to tip cs-a.
Za server se treba napraviti account na dyndns.com jer vrlo verovatno imate dinamičku ip adresu, ako imate statičku onda nije potrebno.
IP adresa je vrlo bitna jer bez nje ne bi bilo konekcije do vas, pa stalno mora biti update.
Morate napraviti svoju liniju (d, c, f, zavisi koji protokol odaberete)
Za server morate otvoriti port u routeru da bi se odvijao sharing (port odabirete sami u liniji ili u configu tog emu-a za sharing) a port zavisi od vrste da li je (GBOX-UDP, CCCAM-TCP, MBOX-UDP ili TCP)
Distanca (hop) je takozvana udaljenost te kartice.
Ne fizička udaljenost, nego da li vi primate tu karticu direktno od vašeg peera ili je on vama daje od nekog drugog peera.
Tu dolazimo do pojave levela kojeg ću objasniti kasnije.
Dakle distanca 1 znači da vaš peer ima tu karticu u lokalu i da je da je vi primate direktno od njega.
Distanca 2 znači da vaš peer nema tu karticu u lokalu nego je prima od nekog svog peera i on je deli sa vama.
Iza toga sledi distanca 3.
Dalje od te distance 3, nije vredno niti primati kartice i ozbiljni peerovi imaju ograničene samo kartice do distance 2.
Kao prvo, distanca 3 je još i ok ako se radi o Viacess karticama ili Irdeto, čak i Seca.
Uzmimo da se radi o pingu od oko 50 ms.
Dakle dok stigne ECM do vašeg peera prođe 50 ms, onda kartica stvara CW (to vreme ćemo zanemarit jer se radi o oko 5 ms), onda dok taj cw dođe do vas prođe još 50 ms i to je sveukupno oko 100 ms.
To je situacija ako je kartica na distanci 1, ako je na distanci 2 onda ECM ide do vašeg peera (50 ms), on šalje ECM svom peeru koji ima tu lokalnu karticu (50+50=100), on vraća njemu CW (100+50=150), i vaš peer šalje vama CW (150+50=200) itd...
Sada računajte da je kod nekog veći ping, ovo gore je objašnjeno ako se događa u idealnim uslovima.
Inače u realnoj situaciji, na distancu 1 ukupni odziv je veći dosta, zbog nesavršenosti telefonskih parica i ostalog.
Lavel daje dozvolu do koje se distance ta kartica može deliti.
I ona će se tako i deliti, osim ako neki od vaših peerova ne smanji level svojih virtualnih kartica.
Lokalna karta je kartica koju vi imate u svom čitaču i do koje vaš CS emulator ima pravo pristupiti i on je deli dalje svim vašim peerovima, a vi za svakog posebno odabirete level deljenja.
Virtuelna kartica to su sve kartice koje dobivate na distanci 1, 2, 3
I njih je moguće deliti dalje, ako postoji dovoljan level (barem level 1, onda je vaš peer dobija na levelu 0 i ne može je dalje deliti, ali je može koristiti)
Neke kartice se moraju autorizovati u originalnom receiveru, primer HRT viacess3, Nova Greece, Irdeto2...
Ali neke se ne smiju stavljati u originalni receiver jer postaju trajno vezane za taj receiver (primjer DIGITAALB nove kartice ili pak DigiTv stare Nagravision2 kartice bez AC5 ili AC6 zaštite)
Neke se mogu pak autorizirat i preko newcs-a (HRT Viacess3)
Protokola postoji mnogo. Idemo redom...
Gbox - stari lisac, jako popularan, iako više ne izlaze nove verzije (samo patchevi nekakvi, npr I02 koji čita Nagravision3 karte od premiere-a bez rsa keya i tunnelira ih u betacrypt CAID 1702), treba napomenuti da troši malo net protoka - isprogramiran od jednog exyu programera
CCCAM - noviji protokol, ekskluzivno za dreambox, podrška, izlaze nove verzije, vrlo je stabilan, jako dobar za NDS sastav kodiranja, upravo zato jer koristi TCP port za sharing, ali zato troši dosta internet net protoka.
Mbox - Sličan gboxu, koristi sličan protokol, iako je još u beta verziji, radi jako dobro i zamenjuje jako dobar gbox.
Starije (0.4 verzije) podržavaju Gbox protokol, a novije samo Mbox protokol.
Veoma stabilan (ako se u dliniji na početak stavi D:, onda koristi UDP, a ukoliko se stavi TCP0: koristi TCP)
Newcamd - deli samo jednu karticu (npr onu koja je pročitana u newcs-u i on je šalje na neki klijent koji podržava newcamd protokol) ali se može dodavati više usera.
ima ih još tipa CAMD3, radegast...
