Jesmo li prevareni?Kupili ste novi hard disk sa kapacitetom od 1 TB i srećni ste dotrčali kući da ga instalirate. Međutim, nakon što ste pokrenuli računar i proverili stvarni kapacitet diska, on pokazuje da nedostaje gotovo 70 GB prostora. Šta se desilo sa njim? Jesu li nam zakinuli na meri kao u bakalnici? Ako zavirite malo u istoriju i proverite stvarne kapacitete ranijih generacija hard diskova videćete da se i tada javljao isti problem sa deklarisanim i stvarnim kapacitetom:
80 GB = 75.51 GB
160 GB = 149.01 GB
200 GB = 186.26 GB
320 GB = 298.02 GB
500 GB = 465.66 GB
750 GB = 698.49 GB
1 TB = 931.32 GB
2 TB = 1862.64 GB
Zašto je to tako?
Svi koji su učili informatiku znaju da je 1 KB jednak 1024 bajtova (2^10 bajtova) i na tim osnovama je definisan i kapacitet u operativnim sistemima. Međutim, proizvođači diskova su napravili malo drugačiju računicu. Po njima, jedan kilobajt jednak je 1000 bajtova, odnosno jedan gigabajt iznosi 1,000,000,000 bajtova (umesto stvarnih 1,073,741,824 bajtova). Što se kapacitet diskova povećava, razlika između stvarnog i deklarisanog kapaciteta postaje veća, naravno na štetu kupaca.
Problem je što, ni danas, a ni ranije mnogi kupci diskova nisu bili računarski potkovani i njima je bilo lako „prodati“ priču da je 1 KB isto što i 1000 B. Uostalom, 95 odsto ljudi bi se i danas složilo sa tim, jer zvuči logično. Marketinška odeljenja proizvođača hard diskova su lepo upakovali ovu „konstataciju“ i svi je koriste. Možda će za vas biti iznenađenje, ali oni na to imaju puno pravo.
E sad, postavlja se pitanje iz naslova – jesu li nas prevarili?
Sa jedne strane jesu, jer prilikom kupovine verujemo da kupujemo jednu stvar, a dobili smo drugu.
Ali sa druge strane nismo prevareni, pošto svi proizvođači diskova koriste isti način računanja kapaciteta koji je potpuno legitiman.
Glavni krivac za ovu zbrku je u stvari nepostojanje standarda, ili da budemo precizniji postojanje duplog standarda.
Ovo je jedan od retkih slučajeva gde se u istoj industriji ista mera reprezentuje na dva različita načina, pri čemu su oba prihvaćena i validna.
Dok Windows računa kapacitet na osnovu binarnog sistema, proizvođači hard diskova koriste vrednosti Internacionalnog sistema za mere (International System of Units – SI), koji za osnovu uzima dekadni sistem. Tako imamo okrugle vrednosti za kilobajte, megabajte i gigabajte.
U stvari i za to postoje merne jedinice: kibibajti, mebibajti i gibibajti, ali ih očigledno niko ne koristi.
Jedino za šta stvarno možemo da optužimo proizvođače hard diskova je da umesto pomenutih mera upotrebljavaju pogrešne nazive – kilobajte, megabajte i gigabajte.
Skladištenje podataka u BACKUP-aSkladištenje podataka u “oblaku” postalo je dostupno svima.
Prednosti ovakvog načina skladištenja uvidele su kako velike kompanije, tako i pojedinci.
Sve što je potrebno da bi Vam podaci uvek bili dostupni je Internet konekcija i uređaj kojim pristupate Internetu.
Više nije bitno da li je to desktop računar, laptop računar, tablet ili smart phone.
Ali pored pukog skladištenja podataka na neki od ovih udaljenih online servera koji predstavljaju “Cloud”, jedan od najkorisnijih segmenata servisa u oblaku je upravo mogućnost BACKUP-a i to u većini slučajeva – potpuno besplatno!
Dropbox ()Jedan od najpoznatijih i trenutno najkorišćenijih servisa ove vrste. Radi na Windows, Linux i Mac operativnim sistemima, a postoji i mobilna aplikacija koja podržava iPhone, iPad, Android i BlackBerry uređaje.Trentuno nudi 2GB besplatnog prostora, ali se može proširiti (takođe besplatno) za dodatnih 500 MB svakim novim korisnikom kojeg dovedete i tako do maksimalno 18 GB.
Ukoliko vam je i to malo, onda za 10 dolara mesečno (ili 100 dolara godišnje) možete zakupiti 100 GB prostora. Za zahtevnije i velike poslovne korisnike postoji mogućnost zakupa 1 TB prostora za 795 dolara godišnje. Dropbox je svoju reputaciju najpopularnijeg servisa za online skladištenje podatka stekao svojom pouzdanošću i brzinom, a izmedju ostalog podržava i mogućnost automatskog backup-a, odnosno automatskog uploada podataka na server s vašeg telefona ili tableta.
Microsoft SkyDrive ()Za pristup ovom servisu neophodno je imati Windows Live ID nalog, a usluga je trenutno dostupna samo korisnicima Windows i Mac operativnih sistema.
Ono što SkyDrive izdvaja od drugih je očekivano najbolja kompatibilnost s Microsoft Office dokumentima. Microsoft SkyDrive nudi 7 GB prostora besplatno, a moguće je doplatiti za dodatni prostor. Tako dodatnih 20 GB košta 10 dolara na godišnjem nivou, a za dodatnih 100 GB potrebno je izdvojiti 50 dolara godišnje. Microsoft ne nudi mogućnost mesečnog zakupa prostora, već se zakup vrši isključivo na godišnjem nivou.
Google Drive ()Predstavlja odličan izbor za one koji već koriste usluge tipa Gmail, Google Docs, Picasa, Google+ i sl. Tako između ostalog imate mogućnost da svoje velike datoteke ne šaljete putem emaila, već putem ovog servisa. Dostupan je korisnicima koji imaju PC ili Mac računare, kao i vlasnicima Android, iPhone ili iPad uređaja. Servis nudi besplatno 5 GB prostora, a ako želite dodatan prostor u oblaku to će vas koštati od 2.5 dolara mesečno za najmanji paket od 25 GB prostora, do 800 dolara za najveći paket kapaciteta čak 16 TB.
Mega ()Kontroverzni biznismen Kim Dotcom lansirao je nedavno novi servis pod nazivom Mega. Servis je s radom započeo na godišnjicu gašenja njegovog predhodnog servisa – Megaupload. Za razliku od konkurencije, Mega svojim korisnicima nudi čak 50 GB besplatnog prostora uz naravno mogućnost doplate za povećanje kapaciteta.
Ali ipak na kraju se moramo zapitati – Da li su naši podaci zaista bezbedni u “oblaku”? Kao što smo više puta naglasili
Ne postoji 100% siguran način, ali stručnjaci savetuju da svoje podatke bekapujemo na nekoliko mesta, pa možda nije loše da jedno od tih mesta bude i negde u oblaku.
